Vojni leksikon

Predgovor:

Vojni leksikon je opštevojni leksikografski (enciklopedijski) priručnik u kojem je na sistematizovan način sakupljena i obrađena vojna tematika, pre svega, savremena. Omogućuje da se na jednostavan i brz način dođe do suštinske informacije o velikom broju pitanja iz vojne teorije i prakse. Obuhvata pojmove iz oblasti koje su neposredno ili posredno vezane za oružanu borbu i oružanu silu. No, kako je Vojni leksikon prvenstveno odraz savremenih jugoslovenskih potreba za ovakvom vrstom publikacije i savremenih jugoslovenskih gledanja, jugoslovenska vojna tematika najviše je zastupljena, posebno ona koja se bavi opštenarodnom odbranom.

Vojni leksikon namenjen je aktivnom i rezervnom sastavu oružanih snaga SFRJ, svima koji su uključeni u sistem opštenarodne odbrane ili se zanimaju za vojnu problematiku.

U Vojnom leksikonu, za većinu pojmova, pored definicije, dati su podaci o primeni, specifičnostima u armijama drugih zemalja, razvoju i dr. Pojmovi iz ratne veštine, organizacije i sl., pre svega njihove definicije, obrađeni su na osnovu jugoslovenske zvanične vojne literature. Zbog toga se, na određen način, Vojni leksikon može smatrati normativnom publikacijom, koja treba da doprinese i ujednačavanju jugoslovenske vojnostručne terminologije.

Vojni leksikon je podeljen na dva dela. U prvom delu, glavnom i znatno opsežnijem, obrađena je savremena tematika iz oblasti ratne veštine, organizacije, vojne tehnike i dr. Drugi deo obraduje pojmove iz vojne geografije, istorije, NOR i biografije. Poseban deo Leksikona čine skraćenice koje se najčešće koriste u OS SFRJ.

U Vojnom leksikonu je u posebnim člancima obrađeno oko 20000 pojmova, od toga u prvom delu oko 14000. Ilustrativnih priloga (sheme, crteži, skice, fotografije, gra-fikoni, tabele) ima oko 3000, najvećim delom u boji. Oni svojim sadržajem znatno upotpunjuju tekstove.

U stvaranju Vojnog leksikona učestvovalo je oko pet stotina saradnika, stručnjaka iz pojedinih oblasti vojne nauke. Na značajnijim tekstovima neposredno su bile angažo-vane uprave Generalštaba JNA i SSNO, vojni instituti i školski centri i druge nadležne ustanove i starešine oružanih snaga SFRJ.

Za podatke o oružanim snagama drugih zemalja korišćene su strane otvorene publikacije (Military Balance, godišnjaci Jane, Советская военная энциклойедия i sl.)

Kako se vojna teorija, tehnika i praksa brzo razvijaju, menjaju, predviđa se da se Vojni leksikon, radi ažuriranja tekstova, povremeno ponovno izdaje.

Vojni leksikon treba da bude svojevrstan doprinos razumevanju i realizaciji koncepcije opštenarodne odbrane. Izdaje se povodom četrdesete godišnjice oružanih snaga SFRJ.